Манастир Ћелије

ИСТОРИЈАТ МАНАСТИРА

Тачно време настанка Ма-настира није сасвим позна-то. Према историјским подацима Манастир потиче из Средњег века, а народно предање његово оснивање везује за краља Драгутина који је од 1282. до 1316. године управљао овим крајевима као Сремски краљ.

У доба дугог и тешког турског ропства Манастир је често рушен и паљен, и опет обнављан. Духовници Манастира били су истакнути народни вођи и њихова активност је сметала како Турцима тако и свим каснијим непријатељима Православља и Српства.

У XVIII веку Манастир игра значајну улогу у животу Ваљевске нахије. У време Карађорђевог устанка 1804. године кнез Алекса Ненадовић и војвода Илија Бирчанин (чији се гроб до данас налази у порти манастирске цркве) беху међу првима посечени од дахија, а заједно са њима и архимандрит Рафаило, познатији у народу као Хаџи – Рувим, који пострада мученички за веру Христову. Манастирски конаци су служили као војна болница све до пада Карађорђеве Србије.

У XIX веку у Ћелијама се оснива Основна школа, међу првима у Србији под Милошем Обреновићем. У овој школи је Св. Владика Николај Велимировић „први буквар учио“, и Ћелије целог живота у срцу носио као „прву љубав“ према Богу и роду.

Манастир Ћелије је 1837. године претворен у парохијску цркву, што је остао до 1928, када су одлуком Светог Архијерејског Сабора претворен у женски манастир.

ХРАМ СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА И ГАВРИЛА

Манастирска црква лежи на једном узвишењу које се диже са дна ко-тлине. Надморска висина темеља цркве је 261 метар. Посвећена је Светим Архангелима Михајлу и Гаврилу. Прво-битну цркву сачињавао је олтар са горњом папертом, док је паперта дозидана 1811. године.

Садашња црква има облик лађе попут древне базилике. Дужина лађе је 18 метара, ширина 7, а висина крова цр-кве је 11 метара. Кубе је деветострано у част светих девет Анђелских чинова, јер је манастир посвећен светим Анђе-лима и Арханђелима, а дозидано је 1936. године.

Порта старе цркве ограђена је једноставном оградом, која је продужена и према манастирском конаку и новој цркви-капели. У порти се налази звоник и неколико старијих гробова, међу којима се налази и гроб Војводе Илије Бирчанина на северној страни од олтара, а на јужној страни олтара налази се гроб преподобног Оца Јустина Ћелијског.

СВЕТИЊЕ МАНАСТИРА

Због бурних историјских догађаја који нису поштедели Манастир и његове светиње, од старих црквених вредно-сти мало је тога сачувано:

Остатак једног иконостаса са добро очуваним дверима и престолном ико-ном из 1816. године. Иконостас је радио Јеремија Михаиловић, иконопи-сац из Бајевца.

Икона Сабора св. Архангела, који потиче из 1790, рад Карађорђевог војводе Петра Молера. Ово је најстарија икона у манастиру.

Престолна икона Спаситеља Христа и престолна икона Пресвете Богородице (90x66cm), као и двери Благовести, рад Јеремије Благојевића, иконописца из XVIII века.


Крст
Хаџи-Рувима
Хаџи – Рувимов престолни крст, изрезбарен у дрвету, постављен у метални оквир с постољем; још два мања крста, ручна, сличне израде. Хаџи – Рувимов крст је подељен с обе стране на по шест квадрата и у сваком изрезбарен по један празник Христов.

Од старих сасуда један путир из 1833. године. Од старих одежди један антиминс и једна плаштаница.

Многе старе књиге из манастира Ћелије имале су врло бурну судбину, а многе се и данас налазе на другим местима. У манастиру су остале: Божественаја скрижаљ, Велики Требник, Следовни пслатир, Пентикостариј, Цветни триод, Октоих, Страсно Еванђеље, Св. Писмо Старог Завета на црквенословенском језику, све књиге потичу углавном из XVIII века.

Најстарија књига је Божественаја скрижаљ. То је заправо Новаја скрижаљ руског патријарха Никона из 17, века. Књигу је купио црногорски владика Данило Петровић (1697-1735), када је 1715. био у Русији. То говори најстарији запис ма једној чистој страници после садржаја, који можда потиче из пера самог владике Данила. Није сигурно како је ова књига доспела у манастир, али се претпоставља да се то догодили између 1766. и 1785. године. Међу најстарије књиге спадају и два мала минеја за месец март и новембар. Судећи по начину штампања, врло малом формату и записима, оба минеја потичу најкасније из првих деценија XВИИИ века. Не пише где су штампани, али претпоставља се да су из Венеције.

Октоих, штампан у Москви 1764. године, купљен је за цркву у Севојну 1781. године. Први пут се спомиње у манастирском протоколу из 1849, године. Велики требник је штампан у Русији у другој половини 18. века, а постао је својина манастира пре 1814. године. Пентикостариј је приложен у манастир Ћелије 1798. године. У манастиру Ћелије налази се још једна књига која има историјску вредност.То је Свето Писмо Старог Завета на црквенословенском језику, које је некада припадало Проти Матеји Ненадовићу.

 ЋЕЛИЈЕ ДАНАС

Од 1946. године до данас Ћелије су женски манастир. Под управом способне и мудре игуманије Гликерије Јањић од 1962. године Манастир доживљава прави економски и духовни процват. Подигнута је дивна зграда конака у српско – византијском стилу, са капелом посвећеном Св. Јовану Златоусту; и исто таква народна трпезарија, као и многе друге потребите просторије и конаци; а круна свега је реновирање манастирске цркве са новоподигнутим звоником, и оснивање Духовне библиотеке „Отац Јустин“ у Ваљеву.

Духовни напредак Манастира огледа се и у бројном монаштву. Монахиње које поред основног монашког завета да се спасе своја душа, личним примером и општим трудољубљем врше својеврсну мисију спасења многих верних душа. Из Ћелијске обитељи поникло је још 10 женских манастира – зато је с разлогом назван „расадником“ монаштва.

Не занемарујући Божју заповест да се чине дела милосрђа свима који су у невољи, састрадавајући са својим народом, монахиње Манастира у страшно ратно време од 1993. до 1999. године, помогоше многим избеглицама, као и породицама пострадалих, рањеницима и свима ратом унесрећеним, пружањем несебичне материјалне помоћи, духовне утехе уливањем вере и наде у помоћ Божју тамо где су људи затајили.

Сваке године, од 1996. на реци Градац, по угледу на крштење Господа Христа у Јордану, Манастир организује саборно крштење, уз присуство већег броја духовника и свештеника, где се крштава на стотине душа од 7 (месеци) до 77 (година).

КАКО ДОЋИ

               Кликом на ову слику
добићете већу карту!

Свети манастир Ћелије налази се на 6 км југозападно од Ваљева, на левој обали реке Градац. Градац је река понорница која извире испод планине Повлен, а после неколико километара понире и поново избија код села Богатића, повише Ћелија, код Јаког извора.

Одатле до Ћелија Градац тече кроз кривудаву клисуру, прави известан лук око манастира и одлази према Ваљеву, где се улива у Колубару.

Сам манастир се налази у брдовитом, животписном пределу који припада атару села Лелић. На истоку села налзе се брда: Вране, Марковац, Пресади, Калуђерско брдо, Ковиљача и Ћелијске Урвине. Између тих брда, у једној од котлина, лежи манастир.

“Овај манастир лежи измежду шумни, каменостени планина, на малој реки, именуемој Градац, а на месту доста красном и оцедитом”, написао је Јоаким Вујић у свом “Путешествију по Србији”.

Околина манастира учинила је сам манастир скривеним и издалека невидљивим. Манастир се не види све док се не почне силазити у котлину у којој се налази.

Извор: сајт манатира Ћелије, http://www.celije.org.rs/


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: